Fungicidi
Fungicidi ( fungus = gljiva + –cid, od occidere = ubiti, iskoreniti) su sredstva za zaštitu biljaka i životinja, uključujući i čoveka, od uzročnika gljivičnih oboljenja i poremećaja (mikoza). Fungicidi sprečavaju klijanje, rast i razvoj gljiva i / ili formiranje rasplodnih tela.
Gljive mogu izazvati velike štete u poljoprivredi. Zato se fungicidima tretiraju semenke i drugi repromaterijal, nadzemni organi i tlo za zaštitu podzemnih organa biljaka. Služe i za premazivanje ozleđenih tkiva i organa kod životinja, lokalno i simptomatski.
Prema aktivnom svojstvu, fungicidi mogu biti: neorganski i organski, a prema načinu delovanja kontaktni (sprečavaju infekciju – protektivno, preventivno ili zaštitno delovanje) i sistemski (suzbijaju nastalu infekciju). Na osnovu porekla, dele se na sintetske i prirodne fungicide.
Pregled karakteristika fungicida
Uobičajeni aktivni ingredijent je sumpor prisutan u 0,08% i slabijoj koncentraciji, a najviše do 0,5% kod potentnijih fungicida. Fungicidi u obliku praha sadrže oko 90% sumpora i jako su otrovni. Osim sumpora, kao aktive javljaju se i metalne komponente (na primer, neke bakarne soli).
Kontaktni fungicidi ne ulaze u tkivo biljaka već ih štite samo na mestima gde je dospeo sprej. Translaminarni fungicidi se redistribuiraju od gore i pokrivaju od lista na niže, tj. neprskane površine. Sistemski fungicidi se unose i redistribuira kroz ksilemske provodne sudove.
Ostale aktivne komponente fungicida
Jedinjenja bakra: „Bordeaux mešavina“, itd. Mešavina Bordeaux, poznata kao bordoska ili mordovska mešavina ili čorba, razvijena je u 1882. Sastoji se od gašenog kreča i bakar sulfata. Bila je prvi efikasni fungicid. Koristi se u zaštiti biljaka, posebno voćki.
U upotrebi su i jedinjenja: na bazi žive, kalaja, cinka, metalna i organofosforna jedinjenja, ditiokarbamati, karbamati, halohidrougljenici, aromatična jedinjenja azota, hinoni, anilidi, heterociklična jedinjenja, antibiotici, ulja, aldehidi, ketoni, oksidi, biljnih ekstrakati, itd.
