Herbicidi
Herbicidi su različita hemijska jedinjenja, pretežno organskog porekla, namenjena za uništavanje biljaka. Reč herbicid potiče od latinskih reči herbum (herbi) što znači trava, biljka i caedare što znači ubiti, uništiti.
Sva jedinjenja sa fitocidnim osobinama mogla bi se označiti herbicidima. Međutim, u praktičnom smislu pod herbicidima se podrazumevaju samo ona jedinjenja koja se koriste u borbi protiv korovskog bilja. Herbicidi mogu delovati i na gajene biljke, pa to zahteva dobro poznavanje delovanja svakog herbicida posebno.
Podela i karakteristike herbicida
- Po načinu delovanja na biljke, herbicidi se dele na totalne, koji uništavaju sve biljke, selektivne, koji uništavaju samo određene vrste biljaka, u prvom redu korovsko bilje.
- Prema načinu delovanja imamo herbicide kontaktnog dejstva i translokacione herbicide.
Herbicid kontaktnog dejstva svoje delovanje ispoljavaju pri neposrednom kontaktu sa nadzemnim delovima tretiranih biljaka. Translokacioni herbicid ima sposobnost da se prenosi po organizmu biljke putem njenog unutrašnjeg sprovodnog sistema.
Neka hemijska jedinjenja koja deluju kao herbicidi su:
- arboricidi (za uništavanje drveća i šiblja),
- defolijanti (za izazivanje opadanja lišća),
- desikanti (za izazivanje sušenja biljaka),
- silvicidi (za uništavanje kompleksa šuma)
Kratak istorijat herbicida
Od svih poznatih pesticida, jedinjenja herbicida su najskorijeg porekla. Prvi podaci o delovanju nekih neorganskih jedinjenja koja uništavaju biljke postali su dostupni tek krajem XIX veka. Do pojave prvih herbicida dolazi četrdesetih godina XX veka. Od 1942. godine, kada je sintetizovana dihlorfenoksisirćetna kiselina, poznata kao 2,4D, pa do danas, razvijeno je na stotine jedinjenja koja po svom delovanju spadaju u herbicide. Od tada pa sve do danas te supstance su najkorišćeniji pesticidi u poljoprivrednoj delatnosti.
