Merni instrumenti
Merni instrumenti služe za neposredno merenje fizikalnih mernih veličina. Neposredni postupak merenja je kada mernu vrednost dobijemo direktnim upoređivanjem merene veličine s primerenom vrednošću iste veličine. To su i postupci bez dodatnog proračuna vrednosti, primer, iz otklona mernog instrumenta. Poslednji merni postupak je kada je vrednost merene veličine određena vrednošću druge fizikalne veličine, korišćenjem njihovih međusobnih fizikalnih zavisnosti.
Areometar
Areometar je instrument kojim se brzo određuje gustina tečnosti. Konstrukcija areometra je zasnovana na zakonima ravnoteže u hidrostatici. To je u stvari zatvorena staklena cev, proširena u osnovi. U prošireni deo se stavi olovna sačma ili živa, što omogućava areometru da vertikalno plovi u tečnosti. Gornji, uži deo areometra sadrži skalu, fabrički obeleženu sa jedinicama za gustinu.
Pri merenju sa areometrom on se potopi u tečnost čija se gustina meri. U zavisnosti od gustine tečnosti areometar tone. Što je gustina veća areometar manje tone, i obrnuto. Čitanje gustine se vrši tako što se na skali čita podeljak koji se poklapa sa nivoom tečnosti. Pri tom areometar daje najtačniju vrednost kada se merenje vrši na temperaturi koja je ubeležena na njegovoj skali. Ova temperatura je označena na svakom areometru.
Pronalaženje areometra se pripisuje Hipati, grčkoj filozofkinji i matematičarci koja je živela u IV veku naše ere. Različiti specijalni areometri upotrebljuju se za određivanje gustoće pojedinih vrsta tečnosti npr. alkoholometar, laktometar, urinometar, saharometar,bomrometar, i dr.
Lestvice na areometrima su različite:
Bauméova – koristi se u hemijskoj industriji i farmakologiji
Brixova – merenje voćnih sokova, dobijanju vina i u industriji šećera
Oechsleova – za merenje gustoće vinskog mošta
Platonova – za merenje gustoće prilikom raznih fermentacija
Twaddellova – korišćena u industriji izbeljivača i bojenja.
