Organsko baštovanstvo je praksa uzgoja biljaka i hrane na način koji se oslanja na prirodne resurse i metode, bez upotrebe hemijskih đubriva, pesticida, herbicida i drugih sintetičkih materijala. Cilj organskog baštovanstva je proizvodnja zdrave hrane, očuvanje zemljišta i podrška održive poljoprivrede.
Evo nekoliko ključnih principa i tehnika koje se koriste u organskom baštovanstvu:
- Zemljište: Organsko baštovanstvo stavlja naglasak na očuvanje plodnosti zemljišta. Koriste se organska đubriva poput komposta, stajskog đubriva ili zelenog đubriva kako bi se unapredila struktura i hranljiva vrednost zemljišta.
- Plodored i rotacija useva: Planiranje plodoreda i rotacija useva je važno u organskom baštovanstvu. To znači da se biljke različitih porodica uzgajaju naizmenično na istom zemljištu kako bi se sprečile bolesti, štetočine i iscrpljivanje hranljivih materija.
- Prirodna kontrola štetočina i bolesti: Umesto hemijskih pesticida, organsko baštovanstvo se oslanja na prirodne metode kontrole štetočina i bolesti. To može uključivati privlačenje korisnih insekata, kao što su pčele i bubamare, koje se hrane štetočinama. Takođe se koriste biljni preparati poput ekstrakata belog luka, ljute paprike ili neem ulja kako bi se odbile štetočine.
- Održavanje biodiverziteta: Organsko baštovanstvo podstiče raznolikost biljaka i životinja na poljoprivrednom zemljištu. To može uključivati sadnju cvetnih biljaka kako bi se privukli oprašivači, kao i stvaranje prirodnih staništa za korisne insekte i ptice.
- Očuvanje vode: U organskom baštovanstvu se koriste tehnike za očuvanje vode kao što su navodnjavanje kap po kap, upotreba malča i sakupljanje kišnice. Cilj je smanjenje potrošnje vode i sprečavanje zagađenja vodnih izvora hemikalijama.
Organsko baštovanstvo može biti izuzetno zadovoljavajuće i pružiti vam pristup zdravoj hrani koju sami uzgajate. Važno je da steknete osnovno znanje o organskom baštovanstvu, istražite lokalne uslove uzgoja biljaka i prilagodite svoje metode prema njima. Mnoge zajednice imaju lokalna udruženja ili grupe baštovana koje podržavaju organsko baštovanstvo i pružaju podršku i razmenu iskustava.
Organsko đubrivo
Organsko đubrivo je prirodni materijal ili supstanca koja se koristi za unapređenje plodnosti zemljišta i obezbeđivanje hranljivih materija biljkama. Ono se dobija razgradnjom ili preradom organskih materijala kao što su biljni ostaci, stajsko đubrivo, kompost, alge, insekti itd. Organska đubriva se koriste u organskom baštovanstvu kao alternativa hemijskim đubrivima koja se koriste u konvencionalnoj poljoprivredi.
Evo nekoliko najčešće korišćenih vrsta organskih đubriva:
- Stajsko đubrivo: To je đubrivo dobijeno razgradnjom stajskog otpada životinja, kao što su goveda, svinje ili konji. Ono je bogato hranljivim materijama poput azota, fosfora i kalijuma. Stajsko đubrivo se može koristiti direktno kao đubrivo ili se može kompostirati.
- Kompost: Kompostiranje je proces razgradnje organskog materijala kao što su biljni ostaci, kuhinjski otpad, lišće itd. Kompostiranje stvara humus bogat hranljivim materijama koji se može koristiti kao đubrivo za biljke. Kompost poboljšava plodnost zemljišta, povećava sposobnost zadržavanja vlage i obezbeđuje biljkama hranljive sastojke.
- Zeleno đubrivo: To je praksa uzgoja biljaka koje se posebno sadi ili se prirodno javljaju kako bi se poboljšala plodnost zemljišta. Zeleno đubrivo obično obuhvata biljke kao što su detelina, lucerka, grašak ili grahor. Nakon određenog vremena, biljke se seku i ostavljaju da se razgrade na zemljištu, čime se dodaju hranljive materije i poboljšava struktura zemlje.
- Riba ili alge: Neke vrste ribe i algi sadrže visoke koncentracije hranljivih materija poput azota, fosfora i mikroelemenata. Ribe se mogu koristiti u obliku riblje krvi, ribljeg brašna ili riblje emulzije, dok se alge koriste u obliku praha ili ekstrakta. Ova organska đubriva pružaju brzo dostupne hranljive materije biljkama.
Prednosti korišćenja organskih đubriva uključuju poboljšanje plodnosti zemljišta, očuvanje dugoročnog zdravlja tla, povećanje biološke aktivnosti, smanjenje zagađenja životne sredine i proizvodnju zdrave hrane.
Važno je pravilno dozirati organska đubriva i pridržavati se uputstava za primenu. Takođe, treba imati na umu da organska đubriva obično deluju sporije u odnosu na hemijska đubriva, ali dugoročno pružaju održivu ishranu biljkama.
Organska zaštita bilja
Organska zaštita bilja je praksa korišćenja prirodnih metoda i materijala kako bi se kontrolisale štetočine, bolesti i korovi u organskom baštovanstvu. Ova praksa se oslanja na biološke, fizičke i kulturne metode umesto na upotrebu sintetičkih hemikalija.
Evo nekoliko metoda koje se koriste u organskoj zaštiti bilja:
- Biološka kontrola: Ova metoda uključuje upotrebu prirodnih neprijatelja štetočina kako bi se suzbile njihove populacije. To može uključivati upotrebu korisnih insekata, kao što su bubamare, predatori ili parazitske ose, koje se hrane štetočinama. Ovi korisni organizmi mogu se privući u baštu sadnjom određenih biljaka koje ih privlače.
- Upotreba biljnih preparata: Biljni preparati mogu se koristiti kao prirodni insekticidi, fungicidi i herbicidi. Na primer, ekstrakti belog luka, ljute paprike, neem ulja ili biljnih sapuna mogu se koristiti za suzbijanje insekata i bolesti. Ti preparati su obično manje štetni za životnu sredinu i korisne organizme.
- Fizička zaštita: Ova metoda podrazumeva upotrebu fizičkih barijera kako bi se sprečio pristup štetočinama biljkama. To može uključivati upotrebu mreža protiv insekata, pokrivanje biljaka ili upotrebu mehaničkih zamki za štetočine.
- Kulturne metode: Kulturne prakse se odnose na promene u načinu uzgoja biljaka kako bi se smanjila šansa za širenje bolesti i štetočina. To može uključivati rotaciju useva, plodoredu, sadnju otpornih sorti biljaka i pravilno rukovanje otpadom i biljnim ostacima.
- Pravilno održavanje biljaka: Održavanje zdravih biljaka je ključno za prevenciju bolesti i štetočina. To uključuje pravilno zalivanje, pravilan raspored sadnje, odgovarajuće prihranjivanje i održavanje higijene u bašti.
Važno je naglasiti da organska zaštita bilja zahteva kontinuiranu pažnju, praćenje biljaka i redovno praćenje stanja u bašti. Integrirani pristup kombinovanjem različitih metoda često daje najbolje rezultate u organskoj zaštiti bilja. Ukoliko se suočite sa ozbiljnijim problemima, možda će biti potrebno konsultovati stručnjaka za organsku zaštitu bilja ili se obratiti lokalnom udruženju ili poljoprivrednoj službi za savete i podršku.
Leave A Comment
You must be logged in to post a comment.