Luk arpadzik domaći 1 kg

Opis

Luk arpadzik domaći 1 kg

Luk arpadzik domaći 1 kg (Allium spp.) se u Srbiji gaji na površini od oko 20.000 ha, uglavnom na sitnim parcelama. Proizvodnja mladog luka odvija se na oko 10% površina, dok je ostatak površina pod konzumnim ili lukom na zrelo. U proizvodnji preovlađuje proizvodnja iz arpadžika ali se deo seje iz semena – barutnjaka.

Ovde ćemo objasniti kako se proizvodi crni luk iz arpadžika.

Za početak treba znati da crni luk najbolje uspeva na lakom i srednje lakom zemljištu. Ne podnosi teška zemljišta, ni terene s depresijama gde se zadržava voda.

Bez obzira koja je proizvodnja crnog luka u pitanju, osnovne agrotehničke mere su gotovo iste.

Osnovna obrada se obavlja u jesen na dubinu 25-30cm, a pred setvu ili sadnju u jesen ili u proleće krajem februara i početkom marta (za proizvodnju direktno iz semena), odnosno tokom marta (za proizvodnju iz rasada i arpadžika) izvodi se kvalitetna predsetvena priprema zemljišta. Ona je od posebnog značaja pri proizvodnji direktno iz semena. Pri proizodnji iz arpadžika, kao i iz rasada, pre sadnje se koristi herbicid „treflan“, a pri proizvodnji direktno iz semena „ramrod“ i „mezoralin“ (neposredno posle setve). U fazi 3-4 lista bez obzira na način proizvodnje, mogu se koristiti herbicidi, najčešće „gesagard“.

U plodoredu crni luk se gaji posle biljaka koje su đubrene stajnjakom (paprika, krompir…) ili posle mahunjače (grašak, boranija…). Na istoj njivi može se gajiti tek posle 3-4 godine, pre svega zbog sprečavanja širenja plamenjače, nematoda ili lukove muve.

Crni luk je najbolje đubriti mineralnim đubrivima. Samo na izrazito siromašnim zemljištima može se đubriti stajnjakom u količini 200-300 mc/ha. đubrenje stajnjakom povećava prinos, ali u znatnoj meri smanjuje kvalitet lukovice.

Ukupna količina hraniva za crni luk kreće se od 80 do 100 kg azota, 40 do 60 kg fosfora i 80 do 120 kalijuma po hektaru. Pri proizvodnji arpadžika količina hraniva se, u zavisnosti od zemljišta, smanjuje se za 30do 50%. Trećina ukupne količine đubriva dodaje se pri površinskoj pripremi zemljišta u proleće, a ostatak u dva prihranjivanja. Prvo prihranjivanje se obavlja u fazi 3-4 lista, a drugo početkom obrazovanja lukovice (6-7 listova). Prihranjuje se NPK đubrivima. U slučaju izrazito slabog useva može se prvo prihranjivanje obaviti azotnim đubrivom. Pri većoj količini azota lukovica postaje krupna i sočna, ali se slabo čuva.

Pri proizvodnji arpadžika, ako je usev slab, može se obaviti jedno prihranjivanje u fazi 1-2 lista. Pri većoj količini đubriva dobija se nepoželjno krupan arpadžik.